U  K  R  A  I  N  A
u
UKRAINA
1. U mestu Алексеевка, živi Vasily Maletich
2. U selu Bitlaj na Karpatima u Turkovskom regionu živi Yura Maletich sa svojom porodicom.
3. U glavnom gradu Ukraine Kievu, živi Vladislav Maletich , Slavik Maletich i Roma Maletich.
4. U Chernihiv (Чернігів) Chernigov (Чернигов) živi Tanyusha Maletich.
5. U gradu Lviv živi i službuje u tamošnjoj crkvi Arhiepiskop Macarius Maletich.
6. U gradu Львів,živi Oleg Maletich,rođ. 1992.god.
7. U gradu Львів,živia Kolya Maletich.
8. U gradu Lviv - Львів živi Vitalik Maletich, Maryanka Maletich rođ.1988.god., Khristina Maletich, Lilya Maletich (Beno),  Lida Maletich, Roma Maletich i Vasil Maletich, Igor Maletich sa suprugom 
9. Anya Maletich (Demkiv) ima ćerku Веронічка i Nadiya Maletich.
10. U gradu Львів,živi Marjan-Марян i Marijana-Маряна i sin Nazar Maletich.
11. U gradu Львів-Мукачево, živi Малетич Володимир sa suprugom Mariom i ćerkom Ельвінка, 12. U istom gradu živi i Galya Maletich, sa sinom po imenu Bogdan i ćerkom po imenu Valerija.
13. U gradu Luhansk (Луганськ) živi Yasya Maletich i Yanochka Maletich.
14. U selu Либохора,živi Ivan Maletich rođ. 1996.god.
15. U gradu Kharkiv (Харків) Kharkov (Харьков) živi Ekaterina Maletich.
16. U gradu Dnipropetrovsk (Дніпропетровськ) živi Larisa Maletich.
17. U gradu Donets’k (Донецьк) Donetsk (Доне́цк)živi Tatyana Maletich.


18. U selu Дроздівка, živi Vasya Maletich, rođ. 1994.god. i njegova sestra Ulyana Semiroz(Maletich).
19. U mestu Дрогобич, živi Oleg Maletich i Anna Maletich.
20. U gradu Стрий, živi Yurka Maletich.
21. U mestu Свалява,živi Marusya Maletich i decom Ваня i Надюша.
22. U gradu Самбір, živi Olexandr Maletich rođ.1998.god., majka Natalka i sestra Irina.
23. U gradu Самбір, živi Ivan Romanovich Maletich, rođ. August 11, 1990.
24. U gradu Odessa (Одесса) Odesa (Одеса) živi Viktor Maletich.
25. U gradu Herson-Херсон,živi Maxim Maletich.
26. U gtradu Ілемня.živi Natalya Melevich rođena 1989.godine, udata (Maletich) sa sinom po imenu Oleksandr Maletich, koji ima 3.g.
27. U gradu Червоноград, živi Masha Maletich (Ivashuk) rođena 1987.god. i Sergey Maletich rođ.1984.god.
28. U selu Гереня.živi Khristya Maletich, Misha Kastyet Maletich i Veronichka Andriyivna Maletich.
29. U selu Киселівка, u Čerkeskoj oblasti živi Misha Maletich rođ.1996.god.
30. U selu Могильне, živi Marinka Maletich, 
31. U gradu Ужгород, živi Ivan Maletich.
32. U mestu Турка, živi Kostya Maletich.
33. U gradu Алчевск, živi Yulia Vladimirovna Marchenko(Maletich) rođ.1985.god., Viktoria Maletich rođ.1987.god.
34. U selu Раневичі, živi Sasha Maletich.
35. U mestu Рубіжне, živi Maria Maletich-Pavlenko.
36. U mestu Трускавець, živi Andriy Maletich.
37. U selu Неліпино,živi Irka Maletich.
38. U mestu Новооржицьке,živi Vladislav Maletich.                
39. U mestu Борислав živi Ivanna Maletich (Didenko) i sin Ruslan Maletich.
40. U mestu Belgorod Kievsky-Белгород ,živi Đorđe-Georgy Maletich.
41. U selu Нива Трудова,živi Nikolay “Noize MC” Maletich rođ.1993.god.

I ova imena Ukrajinskih Maletića sam pronašao, ali bez mesta boravka.
Vikusya Maletich, Sofia Maletich, Marinka Maletich, Yura Maletich, Andriy Maletich, Roxolana Maletich, Natasha Maletich, Viktoriya Maletich
Mnogi će se zapitati odakle ovoliki broj Maletića u dalekoj Ukrajini. Niti je Ukrajina daleko niti su ovo svi maletići koji žive tamo, ovaj broj treba pomnožiti sa tri ili četiri puta, pa dobijeni opet pomnožiti sa nekoliko puta, a to su oni koji se ne nalaze na društvenim mrežama, pa bi se dobio približan broj Maletića koji žive u Ukrajini.
U ovakvim okolnostima ima razloga za podsećanje na dalju prošlost:
Pošto su Srbi još u vreme Petra Velikog (1751.) osnovali u južnoj Rusiji svoje prvo vojničko naselje, da bi za vladavine carice Jelisavete, velika grupacija Srba,  1571. otišla iz Banata, Srema i Bačke, na teritoriju današnje Ukrajine, gde je na obalama Dnjepra, oformila dve vrlo velike naseobine, Novu Srbiju i Slavenosrbiju. Ova vojnička naselja osnovana su u uslovima složene političke i diplomatske igre habsburškog i ruskog dvora, kada je Mariji Tereziji bilo preko potrebno savezništvo ruske carice Jelisavete, zbog suprotstavljanja Otomanskom carstvu i Pruskoj Fridriha Drugog. Zato je bečki dvor i dopustio da Srbi graničari iz Potisja i Pomorišja, posle ukidanja vojne granice u tim oblastima 1741. dobiju rusko podanstvo i tamo osnuju svoja vojnička naselja. O tim migracijama upravo je objavljena pomalo zaboravljena studija akademika Mite Kostića „Srpska naselja u Rusiji”, koju je on štampao 1923. godine u „Srpskom etnografskom zborniku”. Kostićevo istraživanje, zajedno sa njegovim radovima o grofu Koleru i srpskim privilegijama u Austrougarskoj, objavilo je nedavno, u obimnoj, izvanredno opremljenoj knjizi, Srpsko kulturno društvo „Prosvjeta” iz Zagreba.
Ukidanje Moriške i Potiske vojne krajine u Ugarskoj, bilo je neposredni povod za iseljavanje Srba u Rusiju, ali su na to uticali dublji socijalni, politički, verski i nacionalni razlozi. S privilegovanim graničarskim statusom Srba nisu se mirili Mađari, a kada su pomenute vojne krajine ukinute, većina Srba je odbila stavljanje pod ugarsku županijsku vlast i status mađarskih kmetova.  Iako je u to vreme srpska milicija činila više od polovine austrijske vojske, Srbi su se ubrzo našli u očajnom stanju. „U gorem smo položaju od robova”, pisali su u jednoj od svojih žalbi. Nezadovoljstvo je raslo i učvršćivalo ideju o seobi, pogotovo među 2.200 srpskih porodica, preseljenih iz Pomorišja i Potisja u Banat. Pukovnik graničarske srpske milicije Jovan Horvat je baš među njima pokrenuo seobu u Rusiju. Imao je u tome veliku podršku ruskog poslanika u Beču grofa Mihaila Petroviča Bestuževa, s kojim je tajno stupio u vezu, što mu je pomoglo da ga Marija Terezija 5. jula 1751. otpusti iz njene vojske i pređe u Rusiju. Samo dva dana kasnije ruska carica Jelisaveta zapovedila je Bestuževu da javi Horvatu „da će ne samo on s drugim oficirima, nego koliko god njih bi od srpskog naroda u našu imperiju preći htelo, kao jednoverni s nama u službi, u podanstvo naše primljeni biti”. Seobi 2.200 srpskih porodica iz Banata bio je otvoren put, što je bilo praćeno mnogim tajnim akcijama, dovijanjima diplomatskim i svake druge vrste. Prva grupa Srba, 218 duša predvođenih Horvatom, stigla je u Kijev 10. oktobra 1751. a 11. januara 1752. ruski Vojni kolegijum dozvolio im je osnivanje naselja Nova Srbija. Potpukovnik Miloš Šević se sa oko 800 ljudi, u septembru 1752. takođe uputio u Rusiju, a krajem maja naredne godine osnovao je Slavenosrbiju u kojoj je ubrzo podignuto petnaestak sela. Procenjuje se da je u naseljima Nove Srbije živelo više od 2.200 srpskih porodica, a u Slavenosrbiji više od 3.000 duša.  Kada je Rusija nastavila prodor ka Crnom i Azovskom moru, migracioni tok Srba ka Rusiji već je bio presečen, a carica Katarina Druga je pojačala kolonizaciju srpskih enklava Rusima. Kada su u leto 1764. obe ukinute, Nova Srbija je preimenovana u Novorosijsku guberniju, a Slavenoserbija u Ekaterinsku provinciju novorosijske gubernije. Asimilacija doseljenih Srba odvijala se brzo, tako da Sava Tekelija već 1811. nije zatekao nikoga od svog roda u Novomirgorodu. Prema statistici iz 1862. srpskog porekla sećalo se tek oko hiljadu ljudi, a u statistici iz 1900. Srbi se više ne pominju. Danas su o njihovoj davnoj seobi u Rusiju možda ostala da svedoče imena naselja iz postojbine, koja su poneli u Rusiju: Zemun, Vukovar, Glogovac, Vršac, Senta, Pančevo, Subotica, Mošorin, Turija, Kanjiža...
Danas se nekadašnji srpski grad Slavjano-Serbija nalazi u Luganskoj oblasti, u Ukrajini, koja ima 17 opština i 2,6 miliona stanovnika. Sam grad Slavjanoserbsk je u zapadnoj Ukrajini ima oko 12.000 duša i na centralnom trgu ispred opštine impozantan spomenik sa figurama Kozaka- Srbina i Rusa, s natpisom „Nema svetijih veza od bratskih” na ruskom, ukrajinskom i srpskom jeziku. U bogatom opštinskom muzeju čuvaju se uspomene o doseljenim Srbima, vojničke karte i dokumenta, ali i kopija slike Paje Jovanovića „Seoba Srba”. Granice opštine Slavjanoserbsk dugačke su više od 100 kilometara duž reke Severski Donjec, na severu, i reke Luganj na jugu.
Mapa Ukrajine sa regijama u koje su se naselili Srbi 1752.god. (Maletići)
Detaljna mapa Nove Srbije od 1752 do 1764 godine.
1. Srpski vojnik u Ukraini, iz tog vremena, desno.
2. Srpski oficir i podoficir u Ukraini iz tog vremena, levo.
1. Spomenik iz Slavjano-Serbije (1753) posvećen zajedništvu.
2. Tekst koji se nalazi na spomeniku.


Maletič Vasilja Mihailovič
Arhiepiskop Macarius Maletich.